Istorija Crne Gore je \u017eivopisna tapiserija otpornosti i nezavisnosti, obele\u017eena raznovrsnim uticajima od Rimskog Carstva do modernog doba, odra\u017eavaju\u0107i trajni duh ove male, ali ponosne nacije.<\/p>\n\n
Ba\u0161 kao i priroda, istorija Crne Gore<\/strong> je veoma \u0161arena. Turbulentni \u017eivot Crne Gore za\u010dinili su mnogi ljudi, ali njen stalni te\u017enja za slobodom ostala je dominantna tokom svoje istorije Crne Gore<\/strong>. Svaki deo Crne Gore ispri\u010da\u0107e radoznalom putniku mnoge zanimljive pri\u010de iz razli\u010ditih vremenskih perioda \u2013 od velikog Rimskog Carstva do modernog doba. Iako je njen teritorij prili\u010dno mali, ova ponosna zemlja ima mnogo toga da ka\u017ee kada je u pitanju njena istorija Crne Gore<\/strong>.<\/p>\n\n Ime \u201cCrna Gora\u201d se prvi put pominje u Povelji kralja Milutina, 1276. godine. Veruje se da je dobila ime po gustim \u0161umama koje su pokrivale planinu Lov\u0107en i okolno podru\u010dje. \u0160ume su bile toliko tamne da su posmatra\u010di stekli utisak \u201ccrne\u201d planine.<\/p>\n\n Tokom Rimskog Carstva, teritorija Crne Gore je zapravo bila teritorija Duklje (Doclea). Sa dolaskom Slovena u 7. veku, hri\u0161\u0107anstvo je brzo steklo primat u ovoj regiji.<\/p>\n\n Duklja<\/a> je obuhvatala podru\u010dje Skadarskog jezera sa obli\u017enjim planinama. Prvi knez Duklje bio je Vladimir. Duklja je stekla nezavisnost 1040. godine, a progla\u0161ena je za kraljevinu 1077. godine. Tako je postala jedna od prvih nezavisnih dr\u017eava na Balkanu. Nazvana je Zeta, \u0161to je u starim slovenskim jezicima zna\u010dilo \u017eeteoci.<\/p>\n\n Zbog \u010destih nemira i politi\u010dkih prevrata, nakon smrti vladara iz porodica Vladimir i Vojisavljevi\u0107, Vizantija je stekla dominaciju nad Zetom. Veliki vladar Nemanja, koji je preuzeo vode\u0107u poziciju u ovoj regiji 1185. godine, nije promenio status Zete kao nezavisne dr\u017eave, koji je imala u pro\u0161losti. U 14. veku, pod vo\u0111stvom dinastija Bal\u0161i\u0107 i Crnojevi\u0107, postala je nezavisna feudalna dr\u017eava i polako se \u0161irila, neumorno se bore\u0107i protiv vojska kao \u0161to su albanska, a kasnije, turska i mleta\u010dka.<\/p>\n\n Tokom perioda vladavine Crnojevi\u0107a, zbog jakih napada turske vojske, narod, zajedno sa porodicom Crnojevi\u0107, morao je da se povu\u010de prema planini Lov\u0107en. Ivan Crnojevi\u0107 je odabrao Cetinje<\/a> kao svoju bazu i tamo je sagradio dvorac i manastir. Cetinje je tako postalo sinonim duhovne slobode i slobode dr\u017eave. \u0110ura\u0111 Crnojevi\u0107, sin Ivana Crnojevi\u0107a, vladao je kratko vreme, ali je ostavio neprocenjivo bogatstvo. Tokom njegove vladavine, 1493. godine, otvorena je prva \u0161tamparija na Balkanu, a godinu dana kasnije, 1494. godine, \u0161tampana je prva knjiga \u2013 \u201cOktoih\u201d.<\/p>\n\n Turci su preuzeli vlast nad Crnom Gorom 1496. godine i pripojili je Skadarskom sand\u017eaku. Bez obzira na tu \u010dinjenicu, Crna Gora je zadr\u017eala visok stepen autonomije, i potpuno je povratila svoju nezavisnost 1645. godine.<\/p>\n\n Tada duhovni vo\u0111e, vladike preuzimaju vlast u Crnoj Gori i tako\u0111e preuzimaju upravljanje zemljom. U to vreme, vlasti u Crnoj Gori bile su Op\u0161tecrnogorski zbor i Zbor glavara, dok su na ni\u017eim nivoima bili sastanci glavara. 1697. godine, Crnogorski zbor je izabrao Danila I za vladiku. Tada je zapo\u010delo uspostavljanje dinastije Petrovi\u0107, kao i njihova borba za jedinstvo religije i politike.<\/p>\n\n Petar I Petrovi\u0107 (1784 \u2013 1830) je jedna od najpoznatijih li\u010dnosti u crnogorskoj istoriji Crne Gore<\/strong>. Pod njegovim vo\u0111stvom, Crna Gora je oja\u010dala svoju nezavisnost, i nakon velikih pobeda nad brojnijom turskom vojskom, oslobodila se od turskog uticaja i dominacije.<\/p>\n\n Ujedinio je crnogorska plemena i pribli\u017eio ih primorskom stanovni\u0161tvu, jer je primorje u to vreme bilo pod uticajem Austro-Ugarske. Naslednik Petra I Petrovi\u0107a bio je Petar II Petrovi\u0107 Njego\u0161. Bio je izvanredan dr\u017eavnik, filozof i pisac. Tokom njegove vladavine, ovaj vrhunski vladar uspostavio je dr\u017eavne institucije, administrativne i dr\u017eavne vlasti. Odr\u017eavao je veze sa Rusijom i \u010desto se borio protiv Turaka. Napisao je mnoga knji\u017eevna dela, kao \u0161to su \u201cGorski vijenac\u201d i \u201cLu\u010da mikrokozma\u201d, \u0161to ga je u\u010dinilo jednim od najve\u0107ih pisaca sveta. Tokom vladavine njegovog naslednika, Danila, suverenitet Crne Gore je dodatno oja\u010dan i formalno priznat. Va\u017ena pobeda protiv Turaka u Grahova\u010dkoj bici 1858. godine doprinela je tome.<\/p>\n\n Crnogorski narod, iako znatno slabiji broj\u010dano, pobedio je u zna\u010dajnom broju bitaka protiv Turaka. Tokom njegove vladavine, knez i kralj Nikola omogu\u0107io je Crnoj Gori da postigne zna\u010dajne politi\u010dke ciljeve. Pod njegovim vo\u0111stvom, Crna Gora je povratila Bar<\/a> i Ulcinj<\/a>, i tako dobila deo jadranske obale, a tako\u0111e je povratila Podgoricu, Kola\u0161in<\/a> i Nik\u0161i\u0107<\/a>. Na Berlinskom kongresu, Crna Gora je dobila puno me\u0111unarodno priznanje. \u010cinjenica da je Crna Gora bila jedina zemlja na Balkanu koja se uspe\u0161no borila protiv Osmanskog Carstva impresionirala je Evropu, i Crna Gora je postala kraljevina 1910. godine.<\/p>\n\n 20. vek je predstavljao te\u017eak period za Crnu Goru, jer je tada izgubila svoju nezavisnost i nestala sa politi\u010dke mape Evrope. Kada je izbio Prvi svetski rat, Crna Gora se stavila na stranu Srbije i saveznika. 1916. godine, nakon predaje Austro-Ugarskoj, kralj Nikola je oti\u0161ao u izgnanstvo. Proveo je neko vreme u Italiji, a zatim oti\u0161ao u Francusku. Poku\u0161aji kralja i njegove vlade da uti\u010du na doga\u0111aje u Crnoj Gori u to vreme nisu bili uspe\u0161ni. Srbija je anektirala Crnu Goru 1918. godine i tako je Crna Gora izgubila sve \u0161to je stekla tokom vekova: svoju dr\u017eavnost, vojsku i dinastiju.<\/p>\n\n Sa padom Kraljevine Jugoslavije pred fa\u0161isti\u010dkom Nema\u010dkom u Drugom svetskom ratu, Crna Gora je ponovo dokazala da duh slobode koji njeguje njen narod nije nestao. 13. jula 1941. godine, veliki broj Crnogoraca ustao je protiv italijanskih okupatora.<\/p>\n\n Nakon Drugog svetskog rata, Crna Gora je pobolj\u0161ala svoj pravni i dr\u017eavni status i postala jedna od \u0161est jednakih republika jugoslovenske federacije.<\/p>\n\n Nakon turbulentnih godina, na kraju 20. veka, i nakon raspada biv\u0161e Jugoslavije, Crna Gora je ostala u uniji sa Srbijom, tako da su ove dve republike formirale Dr\u017eavnu zajednicu Srbije i Crne Gore.<\/p>\n\n Ve\u0107ina gra\u0111ana na referendumu odr\u017eanom 21. maja 2006. godine glasala je za nezavisnost Crne Gore. Tako je danas Crna Gora nezavisna dr\u017eava me\u0111unarodno priznata. UN je primila Crnu Goru kao 192. dr\u017eavu \u010dlanicu 27. jula 2006. godine.<\/p>\n\n Svaki Crnogorac \u0107e biti ponosan da vam satima pri\u010da o svojoj istoriji Crne Gore<\/strong> i svojim precima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istra\u017eite \u017eivopisnu istoriju Crne Gore, od drevnih rimskih korena do moderne nezavisnosti. Otkrijte klju\u010dne doga\u0111aje, kulturne prekretnice i trajni duh slobode koji defini\u0161e ovu ponosnu naciju.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":134418,"parent":133962,"menu_order":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","template":"","meta":{"_yoast_wpseo_focuskw":"Istorija Crne Gore","_yoast_wpseo_metadesc":"Zaronite u bogatu istoriju Crne Gore, od srednjovjekovnih kraljevina do moderne nezavisnosti. Saznajte o klju\u010dnim doga\u0111ajima i kulturnoj ba\u0161tini u ovom sa\u017eetom vodi\u010du.","_kad_post_transparent":"","_kad_post_title":"","_kad_post_layout":"","_kad_post_sidebar_id":"","_kad_post_content_style":"","_kad_post_vertical_padding":"","_kad_post_feature":"","_kad_post_feature_position":"","_kad_post_header":false,"_kad_post_footer":false,"_kad_post_classname":"","iawp_total_views":61,"footnotes":""},"tags":[],"class_list":["post-134417","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"yoast_head":"\nOtomansko vladanje i kulturni procvat<\/h2>\n\n
Moderna dr\u017eavnost i nezavisnost<\/h2>\n\n
Izazovi 20. veka i savremeno doba<\/h2>\n\n